Dobro dosli na internet prezentaciju odgajivacnice papagaja Arsic.Nasa odgajivacnica je pocela sa uzgajenjem 2008 godine i trenutno ima 6 vrsta papagaja.Na ovom blogu mozete pogledati slike nasih papagaja i procitati neke korisne informacije o uzgajanju ovih prelepih ptica.

     TALASASTI PAPAGAJ – TIGRICA
Melopsittacus undulatus
 


 

  Ovo je jedna od najpoznatijih i najrasprojtranjenije čuvanih papagaja kao kućnih ljubimaca, kako kod nas, tako i širom Evrope, pa i sveta. Postojbina ove vrste je skoro čitava Australija, izuzev obalskih zona. Gnezde se u dupljam drveća i to u jatima, iz čega se vidi da je reč kolektivnoj vrsti papagaja. Njihova osnovna – prirodna boja je zelena sa žućkastom glavom i sa po tri crna pera u obliku minđušica sa svake strane vrata, a krila su prošarana crnim prugama, po kojima je ova ptica i dobila ime, asocirajući na šare tigra, dok je rep plavičasto zelen. Dužina joj dostiže i do 19 cm. U dugotrajnim periodima suše, koji nisu retki za Australiju, migriraju u velikim jatima, do kišovitih predela, gde odmah počinju sa gneždjenjem, a napuštaju okolinu po izleganju mladih. Ženke snesu 5-7 nekada i do 10 belih jaja veličine 9 x 15 mm. Pošto snese drugo jaje, počinje da leži na njima, s tim što jaja snosi svaki drugi dan. Period inkubacije traje od 18-21 dana, a mladi po izleganju ostaju u gnezdu 4-5 nedelja. Dve nedelje nakon izletanja iz gnezda, a to je period u kome uče od roditelja da se sami hrane i usavršavju letenje, mladi su osposobljeni za nezavisan život, pa napuštaju roditelje.

  Kada je reč o tigrici, onda je to papagaj koji se veoma dobro odgaja u zatočeništvu. Naučno ju je još 1805 god. Opisao izvesni G-din. Shaw, ali je postala poznata zahvaljujući G-dinu. John Gold, koji ih je prvi doneo u Englesku 1840 godine. Od tada, pa sledećih 10-tak god. masovno je izvožena iz Australije pa je australijska vlada bila prinuđena dekretom da zabrani dalji izlov i izvoz.


Za buduće odgajivače ovih veoma lepih i dinamičnih papagaja, moj savet je, da treba napraviti volijeru dužine 2m, širine 1,5m i visine 2m, što je dovoljno za uspešno parenje 10 parova papagaja. Važno je napomenuti da je preporučljivio da uvek bude jedan mužjak više nego ženki, što uglavom garantuje veći broj mladih ptica i bolje starateljstvo roditelja. Kućica za parenje treba da budu napravljene od daske ili debele šper-ploče, veličine 20 x 15cm u bazi i visine 20cm, sa otvorom od 6cm u prečniku. Dijagonalno od ulaznog otvora na podu treba napraviti udubljenje prečnika 6-7cm i dubine 1cm u koje će ženka položiti jaja i ležati na njima. 

  Što se ishrane tiče, tigrice su veoma zahvalne i nezahtevne ptice, jer im je ista jednostavna: seme prosa, ovsa, muhara, kanarinsko seme, svetlo seme, a što se tiče voća i povrća, treba im davati jabuke, šargarepu, spanać, lišće maslačka ili trave mišovke. 
 

Ako se ovaj papagaj kao kućni ljubimac drži pojedinačno u kavezu, onda se on uz malo strpljenja može naučiti da opnaša priličan broj reči i to veoma čisto i razgovetno, uz obavezno puštanje iz kaveza, što će mu omogućiti da veći deo dana provede na vašem ramenu ili glavi, što svako od nas i očekuje od kućnog ljubimca.

  Pored zelenih, što im je osnovna, prirodna boja, genetski su izvedene prvo žute (lutino), plave, bele (albino), kao i mešavine svih ovih boja, što ih svrstava u najšarolikije papagaje. Mužjaci se razlikuju od ženki po boji nosa (voštanice) tako što je ta boja kod njih plava, a kod ženki bela, žuta, braon, a najčešće boje mesa. To pravilo je isključeno kod čisto belih i žutih jedinki, jer je kod njih boja voštanice ista - boje mesa, a jedina razlika je što je kod mužjaka voštanica lakirana, dok je kod ženki matirana, Što se tiče veoma mladih papagaja bez obzira na boju pol nije moguće odrediti jer je njihova voštanica rumenkasta.
 

ROZENKOLINS
Agapornis Roseicollis
 



mmOva vrsta papagaja se nalazi u rodu “Psittacidae”, a pripada porodici ''Agapornisa'' koju upotpunjuju i Fišeri, Tarante, Lilijane, Kane, Nigrigenisi.

  Rozenkolinsi naseljavaju jugo-zapadnu Afriku i to prostore Namibije i Botsvane, dok su u neznatno više plavičastoj boji nastanjeni još jedino u južnoj Angoli. Opšte uzevši, reč je o kratkorepom papagaju veličine oko 15cm sa intezivno zelenim leđima, svetlijim zelenkasto-žutm grudima, crvenog čela i podbradka, plavog kratkog repa gde se na svakom pojedinačnom peru uočava crvena začka, kratkih ali jakih nogu, svetlijeg kljuna koji je u odnosu na veličinu ptice izrazito snažan i veliki.U prirodi obitava uglavnom u blizini većih pustinja, ali uz obaveznu blizinu vode kaja mu je neophodna u periodu odhranjivanja mladih i pravljenju gnezda, za koje koristi šupljine-duplje trulog drveća ili panjeva. Žive u jatima koja uglavnom sačinjava 12 jedinki, ali ne tako retko broj jedinki može da bude i znatno viši. Jednom oformljen par ostaje vezan do kraja života! Ovo isto važi i za njihove srodnike Fišere, Personate i zbog toga se nazivaju i ''Ljubavni papagaji''. Hrane se raznim semenjem, najčešće semenkama akacije, bobicama, voćem i povrćem, a veliki su ljubimci insekata i crvića.Period parenja je od marta do maja,kada oba roditelja na specifičan način cepkaju ljuspice drveća dužine do 10cm zabadajući ih u perije iznad repa i leđa, da bi ih po unošenju u duplju-gnezdo vadili i od njega formirali sferno gnezdo u kome će ženka položiti 4-6 belih jaja veličine 24x17mm. Period inkubacije iznosi od 21-23 dana, a mladi po izleganju ostaju u gnezdu 5-6 nedelja do potpunog operjavanja i pod starateljstvom roditelja su još oko 15 dana, posle čega napuštaju roditelje i formiraju nove zajednice. Polno su zreli posle 8 meseci. 


 


 

mmS obzirom da je reč o malom, ali veoma živahnom papagaju, nije slučajno da je omiljen kao kućni ljubimac, a samim tim zauzeo je i značajno mesto u kavezima-volijerama mnogih odgajivača. Neizmerno zadovoljstvo pričinjava posmatranje para ovih papagaja, jer je prosto fascinantno koliko pažnje i nežnosti posvećuju jedno drugom, što upućuje da bi ovu vrstu papagaja, kao kućnog ljubimca trebalo držati u paru.

  Još jedna karakteristika vezana za sve papagaje iz porodice ''Agapornisa'' je ta što se vizuelno ne može ustanoviti pol jer su mužjaci i ženke isre konstrukcije i koloritnosti, pa razliku u polovima mogu da odrede samo iskusni odgajivači prepipavajući rastojanje karličnih kostiju i rastojanje od karlice do grudne kosti, mada i to nije uvek stopostotno zagarantovano. 


 

mmHrane se semenjem prosa, ovsa, suncokreta, konoplje, američkog sirka, svetlog semena i kanarinskom hranom, a mladim pticama treba davati mešavinu jaja, keksa i maka.Takođe, ne smemo isključiti jabuke, spanać, šargarepu, list sa grančicom peršuna, dršku sa semenom neljute paprike, krastavac sa ljuskom, i obavezno dodavati minerale u čvrstom-granulastom stanju, kao i vitaminski kompleks koji se stavlja u vodu, a sve u cilju zdravlja, snage,živahnosti i potpune koloritnosti ptice.

  Mladi Rozenkolinsi se razlikuju od zrelih po tome što im je kljun crno-siv, dok je kod zrele ptice boja kljuna svetla i po tome što je čelo i podbradak roze, dok je kod odrasle ptice taj deo intezivno crven. Kad je reč o Angolskom rozenkolinsu, on je pretežno plavičaste boje, sa čelom boje kajsije i belim podbradkom što su osnovne razlike u odnosu na istu vrstu papagaja koji potiču iz Namibije i Botsvane.

                                                    NIMFA
                                    Nymphicus Hollandicus

                                               

                                                  
     Ova, kod nas veoma poznata i kao kućni ljubimac, vrlo rasprostranjena vrsta papagaja, naseljava otvorene stepe i savane širom Australije. Čak je i u svojoj postojbini, posle tigrica, najpopularniji papagaj. Živi u jatima, a tako se i pari, s tim što već formirani parovi brižno čuvaju prostor oko svog gnezda, koje je uglavnom napravljeno u dupljama drveća.

  Osnovna i jedina boja ovih papagaja u prirodi je tamno siva sa nešto svetlijim grudima i belim perima po obodu krila, žuto-sivom ćubom i crvenim obrazima. Mužjak se razlikuje od ženke samo po tome što mu je veći deo glave, isključujući potiljak, žut, dok je glava ženke uglavnom cela svetlo sive boje, a intenzitet crvenila na obrazima je nešto slabiji što je uslovljeno sivom pozadinom same glave. Polno sazrevaju posle osam meseci, a po parenju ženka snese od 4-7 belih jaja, na kojima leži 21 dan. Po izleganju, mladi ptići ostaju u gnezdu 4-5 nedelja, da bi po izletanju ostali uz roditelje još 3-4 nedelje posle čega se osamostaljuju i nastavljaju život u svom jatu.
 
 
  Hrane se semenjem prosa, ovsa, suncokreta, svetlog semena, sirka šećerca, američkog sirka i konopljom uz dosta voća, povrća i zeleniša. Od povrća treba davati šargarepu isečenu na kolutove ili rendanu pošto ova vrsta papagaja ne jede nogom, već samo kljuca, spanać, listove maslačka, grančice peršuna, seme neljute paprike, krastavac, dok salatu treba izbegavati zbog mogućeg proliva, a kupus i njemu srodno povrće ne treba davati nikada zbog izuzetno teške svarljivosti, iako bi ga ptice jele.
 

  Kao kućni ljubimac nimfa je veoma pripitomljiva i u tom smislu zahvalna ptica. Voli da se mazi češkanjem po glavi iza ćube i u predelu ušiju što je naročito izraženo kod ženki, dok je mužjak oholiji, ali zato ima lepše oglašavanje. Bez obzira na pol lako uče da oponašaju različite zvuke i zvižduke, pa čak i čitave melodije. Naravno, uz malo više rada naučiće da oponaša i izvestan broj reči, što u svakom slučaju zavisi od vlasnika ovog kućnog ljubimca imajući u vidu životni vek nimfe koji je optimalno oko 20 godina. Kavez u kojem se drži ptica ne sme da bude mali, jer ipak je reč o papagaju čija je veličina oko 30-40cm, pa mu treba omogućiti nesmetano kretanje s'obzirom na prilično dugačak rep. U svakom slučaju posle dvadesetak dana papagaja treba puštati po stanu da slobodno leti uz obavezne zavese na prozorima, kako se ptica ne bi povredila, jer ne vide staklo. Posle izvesnog vremena kad se adaptira na prostor i privikne na glasove ukućana, treba očekivati da doleće na sto, rame, glavu i da jede iz ruke ili usta.
  :

  Važno je još napomenuti da pored njene osnovne sive boje, kakva je u prirodi, postoji čitav niz mutacija, pa je tako genetskim putem dobijena perlasta ili kovna nimfa, izabel-boje bele kafe, harlekin-bela sa sivim krilima, šarene sivo-bele, žute, a još 1959.godine je u Americi, tačnije u Kaliforniji dobijena i čisto bela nimfa. Sa genetikom se išlo još i dalje, pa je posle višegodišnjeg rada naučnika dobijena i takozvana recesivna nimfa, koja se od obične razlikuje po tome što nema uopšte crvene obraze, već joj je glava jednobojna. Kao i kod običnih nimfi, tako su i kod recesivnih dobijene sve pomenute mutacije.  

  Zbog ćube koju ovaj papagaj ima, neki ga svrstavaju u najmanjeg kakadua, jer su kakadui jedini ćubasti papgaji, dok su drugi protiv bilo kakve sličnosti, izuzev vizuelne, sa ovim rodom papagaja.
  Bilo kako bilo, nimfa spada u veoma rasprostranjenog, privrženog i omiljenog srednjeg papagaja, pogotovo ako se uzme u obzir njena veoma pristupačna cena i ne prevelika probirljivost u ishrani i nezi.